Za sve tihe i nježne tuge,
koje se zavuku u oko
i čekaju, čekaju pa se oslobode i skotrljaju niz lice.
Za sve neshvaćene ljubavnike,
za sve lutajuće poglede,
za sve tuge, za neostvarene čežnje,
za ljubav, za težnju, za htijenje,
za sva tiha kajanja skrivena u temeljima duše,
za nemir, za nespokoj, za kameno lice prekriveno sivilom,
za tebe, za mene, za nas,
za ljubav, za jedinstvo, za zajedništvo, za snove,
za sreću, za sanjarenja…i još mnogo toga što poput povjetarca
struji dušom i traži mirnu luku….ah…
poput utjehe nek je: „Moon river“…