Eto, konačno sam i ja izašao iz tog zloglasnog ormara. I sada ne znam dal sam out and proud ili samo out, jer ne vidim na što bih to točno trebao biti ponosan, a i ne znam osim tog koraka da osoba sama sebi prizna da voli svoj spol bi bilo neko vlastito postignuće. Ali dobro, za sada su te kerefeke manje bitne.

Znaci, pricica ide ovako.
Moj dečec i ja samo sada više od dvije godine zajedno i konačno nam se pruzila prilika za zajednicki zivot. Jos u rujnu ove godine sam rekao mami da se planiram seliti, ali da ne znam tocno kada. Sama ta cinjenica sto sam joj rekao da bum se iselio od doma je za nju dovoljno bolna, ali na onaj nacin " Moje djete odlazi, kako ce ono samo u ovome velikom gradu" Tuzna je jer me nece vidjeti svaki dan i tako. Jer ja sam ipak njen mali sincic. I kako sam joj to rekao onda su kasnije pocela pitanja. A s kime ides, koliko ce vas biti u stanu, tko ce kuhat, tko ce ti kosulje peglat, jel oni znaju spremat itd......
I takva su pitanja bila svako malo. I da skratim, dva dana prije nego sto sam se odselio smo nesto pricali vezano uz stan. I ona me pitala " I na kraju koliko ce vas biti tamo. Ja velim nas cetiri, Marko, Vedran, Iva i ja, na sto me mama pitala a Iva i Vedran su zajedno? Ja velim da nisu.... A ti i Marko? Ja velim da mama, vec smo zajedno preko 2 godine. I onda mini tisina....pa je rekla ono sto bi svaka majka trebala rec svojom djetetu. Marjane, nemoj se nista brinuti, ja tebe volim ovakvog kakav jesi bez obzira na sve. I to je bilo to.
Iako vjerujem da je mamek znala vec dosta dugo, ali nikada joj nisam zelio reci jer nisam zelio da se brine dodatno. Nakon toga smo isli slusat ramštajn i tracat curu od buraza.
Eeee, taj cijeli dio je bio koliko toliko planiran jer sam joj htio reci gdje idem i zasto idem. Posto mi je mama i smatram da zasluzuje znati gdje i zasto joj se sin seli.

A onaj ne planirani dio mog outanja je bio stavljanje statusa na facebook. A zaboravio sam da imam kolegu s posla. Kolega je naravno do danas(proslo 4 dana) ispricao svim mogucim ljudima u firmi. I prvi koji mi je dosao je bio nadzornik koji mi je pruzio ruku i rekao "cestitam na outanju" ja reko fala lepo jesi mi kovertu s lovom donio? Drugi nadozornik koji je polunacista mi je bio veceras i rekao da ne moze vjerovati da sam gay, ali da nema veze i da ga bas briga kaj sam i sto sam jer sam dobar kolega i bla bla bla bla.
Zapravo tome se nisam nadao. Jer radim u zastitarskoj firmi gdje ima dosta sirovina od ljudi. Ali iznenadio sam se koliko su to lezerno i pozitivno prihvatili. Naravno, vjerujem da bi bilo drugacije da sam novi u firmi i da me ne znaju vec dulji niz godina. Ali ovako je ispalo totalno savrseno.

Eto, to je to. Kratko i jasno. I svi ljudi koji su nekako uljuceni u moj privatni ili poslovni zivot znaju za mene i ziv sam i zdrav.
Na zalost nisu svi tako dobro prosli kao ja, ali kako mi se cini da se danas ipak mnogo lakse outati planirano ili neplanirano svima.
Over and out!