Ja sam GAY! Prvi put prije par godina osećao sam se tako dobro što se upuštam u ono što je oduvek bilo deo mene. Mnoštvo lepih iskustava i upoznavanja puno puno sjajnih i inteligentnih ljudi držalo me u verovanju kako je to sve ispravno što radim. Naravno samo u sebi govorio sam da se ponosim time što jesam i voleći sebe i druge kao takve davalo mi je neopisivu snagu.
Naravno sve lepo što je ima svoju skupu cenu.
Nedavno moj krug prijatelja se počeo rapidno smanjivati. Počele su glasine o meni...čak je i napravljen profil na fejsbuku sa ciljem da me deklarira svima koje poznam čak i porodicinaravno profil je napravljen i ovde mada ugašen od strane admina (kojima se zahvaljujem).
Sve to sam stoički podneo i mislio kako se više sranja neće događati i da ništa neće kompromitovati moje odnose s ljudima koje volim. Naravno zaj*bao sam se.
Od samog početka nisam bio veoma tajnovit sa mojom orijentacijom.. kako bi se reklo - da nisam bio diskretan.
Sve to me je sustiglo i zadnji poslednji udarac društva i moje enormne pogreške je bio gubitak najboljeg prijatelja.
Naravno ta čitava priča od mog prvog upoznavanja pa do sada je duga i kompleksna ali bitno je šta sam ja shvatio i šta hoću da podelim sa bilo kime ko hoće ovo da čita.
"JA sam ono što jesam!" - to će svako shvatiti sudeći po sebi i na svakog se isto neće odnositi.
I ostaću to što jesam jer to je deo mene od moga začeća i biće do kraja. To ću nositi kao mali deo mene.
Kako mi je na početku taj "mali deo mene" donosio radost i sreću tako mi je sada uzeo prijatelja do kojeg mi je stalo.
Sada ne mogu opisati gorčinu koju osećam. Bojeći se da je to što ja jesam moje prokletstvo.
Znam da se neke stvari moraju žrtvovati da kao gay zajednica ne bude omalovažavana ali mislim da to nije moja borba. Ni sam više ne znam koje reči bi koristio ali bar sam srećan što i u tom prokletstvu imam nekoga do koga mi je stalo.

FIN