Pred nekih 6godina sam oboljela. Niz dijagnoza mi je unistio samopouzdanje ali unistio mi je i fizicko zdravlje.
Pred kratko vrijeme nakon vise godina celibata, igrom slucaja ponovno sam se sexala. Bilo je nevoljko s moje strane(mslm niko mi nije frkal ruke ili me silil da moram, ali jednostavo nije bilo zelje ni potrebe s moje strane), no svejedno sam pristala.
Moram reci, da nisam bila ni slicna osobi koja sam bila prije bolesti.. znaci KA TA STRO FA, po mojim standardima..fizicki sam i dalje izdrzljiva i odradila sam 4sata bez pardona, ali vise nemam snage, brzine, neke stvari vise nemrem odraditi zbog fizickih ogranicenja. Skroz sam razocarala samu sebe..
Cura je bila zadovoljna i zadovoljena, i njoj je bilo prekrasno i sex joj je bil "najbolji" u zivotu, stalno mi se javlja i hoce ponviti tu noc.. no ja ne zelim sex ni s njom ni s ikojom drugom, jer to vise nisam ja..
Bas sam razocarana, deprimirana i nznm ni sama kaj sve ne.
Ugl sex je za mene proslost..
ne ocekujem utjehu, sprdanje, komentare bilo koje vrste, samo sam se htjela ispuhati, mozda mi bude lakse..