Za razliku od klasičnog sanjarenja i fantaziranja, MD se razlikuje po tome što u sebi ima zavisnu komponentru i osobu navodi na konstatno ponavljanje procesa koje traje i do nekoliko sati dnevno. Sanjarenje u preteranim količinama implicira beg od stvarnosti, tako da se pretpostavlja da je MD odmbrambeni mehanizam osoba koji maskira neki veći problem kao što je depresija ili anksioznost ili jednostavno manjak samopouzdanja i usamljenost. Ponekad osoba kompulzivno sanjari godinama pre nego što shvati da se time ustvari kompenzuje za nešto.

Simptomi su:

Sanjarenja se uglavnom odnose na idealizovane verzije samog sebe, realne ili nerealne hipotetičke situacije, ili potpuno fantastične scenarije sa imaginarnim likovima koji pružaju visoku emocionalnu i intelektualnu stimulaciju.
Sanjarenje donosi emocionalnu stimulaciju i osoba obično ispoljava osećanja tokom epizode (smeje se, plače, pravi različite izraze lica). Sam čin sanjarenja ponekad izaziva euforične emocije. Upravo zbog ovog, osoba traži privatnost da bi mogla da sanjari jer je potpuno svesna da je neprilagođeno.
Obično sanjari uz muziku što pojačava emocije, mada postoji niz ostalih izazivača koji čine proces sanjarenja jačim.
Osoba pravi ponavljajuće pokrete rokom epizode sanjarenja, tipa koračanja napred-nazad, mada nije obavezno.
Osoba provodi po nekoliko sati dnevno sanjareći i zapostavlja zapostavlja obaveze zarad njega dok ponekad i socijalnu interakciju stavlja u drugi plan.
Osoba koja ima MD je potpuno svesna svog ponašanja i nikada ne meša stvarnost i fantazije. Štaviše, jako je svesna razlike između njih da je to gura u depresivno raspoloženje i samim tim tera da fantazira još više. Većina ljudi koji imaju MD žele da stanu na kraj ovom odbrambenom mehanizmu, dok drugi ne smatraju da im pravi smetnju u stvarnom životu.

Zanima me prepoznaje li se itko o ovome te utječe li pretjerano sanjarenje negativno na vaš svakodnevni život i ispunjavanje obaveza?