Pomoć napuštenim psima i mačkama

Pa da nekako počnem.. Bok, ja sam Bosiljko! O meni ne morate znati ništa previše, dovoljno je samo da znate da bih dušu dala za pomoć svim napuštenim psima i mačkama. Znate, ja vam dolazim iz Slavonije i kako je jedna moja poznanica napisala: „Slavonija je moje tlo. Meni najljepši komad Hrvatske, tu sunce škaklja polja, tu se meni duša odmara u zelenim ravnicama, a dobra crnica čuva kosti mojih najbližih. I ja nikad pomislila nisam otići od nje. Ali, što se dogodilo s dušama slavonskim? Gdje li su zaspale? Jesu li svi ponosni u zemlju ukopani? Gdje je Andrija Čardaš i njegovi korijeni? Slavonija moja već dugo spava. Ne budi se, ne inati se, ne prgavi se i ne diči se. Izgleda, izgleda da je od jada sve dukate u blato bacila.“ Ovaj tekst je napisan iznad slika pasa na lancima u blatnjavim lokvama. U mojoj Slavoniji. Da tu ima još te slavonske duše, ma ne bi na svakom koraku stajao napušten pas u boli. Ne bi mene duša boljela od tih prizora. Moj grad, moji voljeni Vinkovci, vrata Hrvatske, još u sebi imaju pokoju dobru dušu. Onu pravu, zlatnu, slavonsku dušu. Za par tih pravih, zlatnih, slavonskih duša znam. To su, ljudi moji, djevojke koje svakog napuštenog psa, svaku mačku koja luta povedu kući iako su im domovi pretrpani. Znate, ja se tim djevojkama svakog dana iznova divim. Divim im se jer im nije teško svo svoje slobodno vrijeme posvetiti njima. Tražiti ih po šumama, poljima, livadama, skrivenim ulicama… I svaki taj pas i svaka ta mačka bude odvedena veterinaru. Svakom se psu i svakoj se mački pruži pomoć. Ali, znate, to košta. Svaka kastracija, operacija, ampulice, tabletice, hrana, dekice… Sve to košta. A te djevojke, od mog voljenog grada, nikakvu podršku nemaju. Sve troškove vam one snose same, uz pomoć dobrih ljudi i njihovih donacija i tu i tamo koje aukcije. O dugovima vam ne moram ni pričati.. U dugovima su konstantno, ali one i dalje ne staju. To su vam, ljudi moji, dugovi od 23000 kn mjesečno. Zato, ako vam nije teško, molim vas da na instagramu/facebooku pronađete profil „Udruga „Rocco“ Vinkovci“, pronađete broj računa i pošaljite koliko god možete. Pronađite adresu i pošaljite makar vrećicu hrane i staru dekicu. Sve te njuške čekaju nekog zauvijek svog. I možda, ako možete, uzmete nekoga od njih. I onda i taj pas, ta mačka, ima nekog zauvijek svog. A imate i vi.